ОСВРТАЊА (1)

  *

  (поводом окаснело откривених коментара)

*   *

 

Pra Milan od Lužice је рекао... 

"Ali tako je to u litearturi. I vrsni duhovi često nemaju vremena za prepoznavanja, ovidljavanja, zastajanja i osvrtanja. Savremenom srpskom literaturom vladaju neki drugi impulsi, parametri, "zakoni", (t)okovi."

Miroslav Lukic

 Tomašević, i paradoksi (Osvrt, 3)

*   *

 

коментар:

Анониман је рекао...

Molim Vas,
Da mi ne saljete ubuduce Vase agresivne i neumesne opservacije, jer ću Vas prijaviti Vasem serveru. Nemam nikakvih obaveza prema vama.
JZ
From: ???? ??????
To: j47zivlak@sbb.co.yu
Sent: Thursday, March 19, 2009 8:19 PM
Subject: [Несебичан музеј] Tomaševic: Basik.../ Osvrt (2)

*   *

*   *

Izgleda da će proteći mnoge vode Dunavom, Savom i Moravom, dok se ne odlučite da date i ponešto od drugačijih književnih kritika, koje ne štede antologičara M. Lukića. Da Vas podsetim:na tekst S. Radojičića "Antologije i vrednosti / NAČINI OGRANIČAVANJA":
ANTOLOGIJA KAO REGULATOR VREDNOSTI
Dvosmislen odnos koji danas preovlađuje prema antologijama poezije, odnos obojen istovremeno sumnjom i očekivanjem, ima uzroke u očiglednoj disproporciji između ukupnog broja antologija koje se kod nas svake godine u sve većem broju objavljuju, i osećanja da još uvek nije dovoljno ispunjen prostor za njih u aktuelnom čitalačkom iskustvu. Samo tokom poslednje četiri godine, prema podacima iz „katalogizacije u publikaciji“ (CIP), u Srbiji je objavljeno, ili pripremljeno za objavljivanje, više od četrdeset pesničkih antologija, a samo ove godine, do avgusta, već petnaestak: od onih čiji priređivači hrabro stavljaju na korice pridev „svetski”, preko antologija pojedinih nacionalnih književnosti, odnosno srpskog pesništva i pojedinih njegovih stilsko-istorijskih perioda, do tematskih, regionalnih, pa i nekih sasvim usko i specifično određenih antologija (npr. antologija dobitnika određene književne nagrade). Toliki broj pesničkih antologija, pretpostavljamo, svedoči o gorućoj potrebi za izdanjima te vrste u čitalačkoj kulturi i književnoj javnosti; priređivači i izdavači ovih izdanja toj pretpostavljenoj potrebi izlaze u susret vođeni što komercijalnim, što kulturološkim ambicijama (u koje spadaju npr. osnovno informisanje i edukacija čitalačke publike, afirmisanje određenih estetskih i književnih vrednosti, podsticanje poetičke samosvesti, i slično)."
S. R. ovako kritikuje Nesebičan muzej M. Lukića :
"Zanimljivo je da su u poslednje vreme iz štampe izašle dve obimne antologije srpskog pesništva, čiji se priređivači pojavljuju i u ulozi izdavača ovih – naglasimo to – relativno skupih izdanja. Tako je Miroslav Lukić priredio antologiju pod naslovom Nesebičan muzej (srpski pesnici dvadesetog veka, prvo izdanje 1999, drugo izdanje 2000, na 850 strana), a Milutin Lujo Danojlić antologiju Ozarenja (srpsko pesništvo devetnaestog i dvadesetog veka, prvo izdanje 2004, drugo izdanje 2005, na 736 strana). Zastrašujuće cifre. Ali još više od broja strana, osećanje nelagodnosti izaziva broj zastupljenih pesnika. Gde je Milutin Danojlić našao tih 255 imena? Pre nego antologijama, ta izdanja bi smela da se nazovu pregledima ili panoramama – da je napravljen samo još jedan korak više u širinu, bili bi to adresari. Ove antologije ipak zaslužuju našu pažnju; ima smisla baviti se njima u najmanju ruku zbog poštovanja prema unetom trudu i ambiciji, kao i prema izvesnom obliku nesebičnosti koju jedna od antologija izričito stavlja u svoj naslov. Time, naravno, ne želimo da implikujemo da nema smisla baviti se antologijama koje u podnaslovu nose određenje „šesnaest čačanskih pesnika“ ili „Nevenovi pesnici za decu“, niti da kažemo da takve antologije nemaju smisla. Nikako – i one su smislene i potrebne, samo što tu potrebu i taj smisao ni u kom slučaju ne treba preuveličavati.
Lukićeva i Danojlićeva antologija su, dakle, dela dostojna naše pažnje i poštovanja, ali ne i dela na čiju budućnost bismo se kladili. Veliki problem ovih priređivača je u tome što su hteli da budu korektni – i pri tom su zaboravili, ili nisu ni znali, da su lepi maniri u carstvu estetskih vrednosti sporedan kvalitet. Želeći da ne zaobiđu nikoga ko je važan, ko je napisao dobru pesmu, ili na koga možda treba računati u otvorenoj dimenziji budućeg vremena, oni su tu želju uslišavali nauštrb jasnog obrisa svojih antologija. Mnogo bolje bi bilo da su rizikovali, da su se bar o nekog krupno ogrešili, ako već nisu mogli da otkriju neko novo ime jer su ga unapred zatrpali širinom svog izbora, prigušili novi glas pukom količinom glasova koji u isti mah govore. No, pre nego što ovu dvojicu priređivača optužimo da i nisu mogli da učine ništa bolje s obzirom na svoje limitirane pretpostavke i relativno skromnu reputaciju kao književnih znalaca (Danojlić se doduše bavi novinskom kritikom poezije i bar po tome je na prvi pogled kompetentniji od Lukića), podsetimo se da ni priređivač poslednje zapaženije antologije srpskog pesništva pre njihovih, priređivač čije književno ime nesumnjivo ima mnogo veću specifičnu težinu – Stevan Tontić, nije uspeo da odoli opasnom iskušenju blizine. I u Tontićevoj antologiji (Moderno srpsko pjesništvo, 1991) previše je pesnika najnovijeg, priređivačevog vremena, previše je pesnika koje antologičar lično poznaje..."
Itd.

 

*   * 


*     *

 НАПОМЕНА:

 

Листајући накнадно, неке од блогова "Сазвежђа З", значи после више од десетак година, налетео сам и на неке од коментара - горе, на овом блогу.  Није тешко препознати, рецимо, тон тзв. "анонимних", непознатих коментатора. - Ни "етикете", тзв. несрећних, у литературу залуталих, примерице С.Р. Набеђених, наметнутих "критика". - На другом месту, у своје време, реаговао сам, на "округло па на ћоше" критику, кланску и кретенску. Паметан је човек, чак је и докторирао, ехеј, на озбиљној теми, али паметније је да се бави неким другим занимацијама, јер га бумеранг може кроз време оборити, кад се најмање нада, као кеглу...

Али је за мене, нека врста пиона, права загонетка  Илије В. Лимманович.

Кренем у претраживање  да видим, чији је то псеудоним. И ево на шта наиђем: У понедељак 2008. године публиковао сам чланчић "МИНУЛИ ЖИВОТИ И УСУДНА МЕТАФИЗИКА / (Слово о основној песми збирке „Господар“ Стојана Богдановића) Мирослава Тодоровића.

У подножју тога чланка  стоји

[1] БОРБА, Свет књиге, 22.јануар 2004. год. -

 Не сећам се тога Лиммановича!

 ГООГЛ  претраживач ово "избацује":

User Profile: Илије В. Лимманович - Blogger.com

Илије В. Лимманович. My Photo. On Blogger since March 2008. Profile views - 227. About me. Location, Сремска Митровица, Serbia. Help.
Објавио Илије В. Лимманович у 13:00 Нема коментара: Ознаке: Књижевна критика, ЛеЗ 00000495, Стојан Богдановић. понедељак, 02. јун 2008.
Објавио Илије В. Лимманович у 13:00. Ознаке: Књижевна критика, ЛеЗ 00000495, Стојан Богдановић. Нема коментара: Постави коментар · Новији пост Старији пост ...

 Тзв. Лимманович је лоциран у Сремској Митровици; где никога не познајем под тим именом и презименом; М. Тодоровић је живео у Нишу, у то време, када сам му публиковао споменути чланак, и колико ми је познато, објављивао је под својим именом и презименом, не само поезију него и критику.

Профилсвој на блоггеру, тајанствени Лиманнович је обрисао;само је остала локација са које се оглашавао.

Али, књижевна критика је област, у којој се ПСЕУДОНИМИ могу користити само под условом да су разрешени. Иначе, је то узалудан посао, достојан Јуда и мизерија....Књижевна критика није.другим речима, посебни сектор тајне службе, господо!

Једини озбиљни коментар  је онај који је изрекао Pra Milan od Lužice , једини човек од неке важности у читавој овој причи. У две реченице је сажео најједноставније могуће парадигму тзв. савремене српске књижевности, дубоко огрезле у мутним водама књижевних "титолибана"....

     На Велику Госпођу, 28. августа 2021. 

 

*    *

Нема коментара:

NEWSPAPERS ECUMENICAL

NEWSPAPERS ECUMENICAL
фејсбучење

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Популарни постови

Најпосећеније интернет локације ЗАВЕТИНА