УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 24. октобар 2015.

Делимични, непотпуни списак писаца и наслова

НАШИ романсијери и даље успешно држе корак са страним, о чему сведоче завидни тиражи и поновљена издања њихових дела, као и нови наслови. 
Премијеру на светковини књиге имаће и Радован Бели Марковић са романом “Путникова циглана”, у издању Српске књижевне задруге, који је рецензент др Радивоје Микић оценио као виртуозно-језичку приповедачку грађевину.
Четири године после објављивања романа “Велики рат”, за који је добио и НИН-ову и награду “Меша Селимовић”, Александар Гаталица представља се новим романом “Соната за лошег човека”. Поред овог, “Вулкан” је објавио и “Роман у сликама” Гордане Куић и “На погрешној страни реке” Милоша Латиновића.
На штанду “Агоре” пажњу ће свакако привући La sans pareille Милисава Савића, са поднасловом “Љубавни роман с додацима”, “И ноћ се увукла у његово срце” Ђорђа Писарева написан у постмодернистичком маниру и “Изложба” Миодрага Кајтеза, који је познат читаоцима по претходном роману “Порно вежбе”.
РЕПУБЛИКА ЋОПИЋВек од рођења Бранка Ћопића, Вуле Журић је на себи својствен начин обележио романом “Република Ћопић” дајући духoвну биoгрaфиjу вeликoг писцa, oживeвши њeгoвe свeтoвe и снoвe. “Службени гласник” објавио је и MА BELLE Маје Херман Секулић о живoту Mejбл Груjић. У плавом Колу СКЗ објављена је изабрана проза Бранимира Шћепановића “Оно друго време”, са опсежном студијом Мила Ломпара.
Из продукције “Лагуне” издвајају се “Кућа сећања и заборава” Филипа Давида, овенчан НИН-овом наградом, “Иследник” Драгана Великића, до сада најличнија исповест овог писца, “Исусови мемоари” Вука Драшковића, “Осама” Владимира Кецмановића, прича о ратовима деведесетих. Овај издавач објавио је и “Анђео атентата” Светислава Басаре, “Кишне псе” Дејана Стојиљковића, “Ноћ када су дошли сватови” Јелене Бачић Алимпић и “Рајска врата” Љубице Арсић.
“Глобосино Александрија” објавила је нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић. “Гора преображења” је књига о Светом Сави која нас подсећа како су Немањићи стварали српску државу. Гордана Ћирјанић у новом роману “Седам живота принцезе Смиље”, објављеном у “Вукотић медији” пише о необичној жени која је освојила срце краља Петра Другог Карађорђевића.
Рајко Лукач се у кући “Албатрос плус” јавља са романом “Звоно над међама”. На штанду овог издавача наћи ће се и “Белин троугао” Милене Вукоје Стаменковић, веома питка љубавна прича о судбини три жене, историјско-политички роман “Последњи Цицеронови дани” Бојана Драшковића у коме је славни римски говорник у улози романескног јунака.
СРПСКА ВЕРЗИЈА OРВЕЛАИЗ пера два проверена писца фантастике долазе нове књиге у издању “Порталибриса”. Александар Тешић у “2084.” даје српску верзију Орвелове приче водећи читаоце у Протекторат Србију и Београд на води. Шерлок Холмс, Абрахам ван Хелсинг, Филијас Фог, археолог Хауард Картел, Џон Толкинг и њихови сарадници актери су динамичне приче “Тајна старе воденице” Милоша Петковића... Реду “Порталибрисових” писаца фантастике придружује се Душан Булић са романом “Црни храст” који је митолошку авантуру сместио у градски простор.
“Чигоја” је објавила “Слепи споменик” Драгог Бугарчића о филозофији нове паланке и “Монтрелске црне ноћи” Зорана Беарца, роман повратка Дорћолу, смеху и сузама, а “Прометеј” “Запис судбине” Ђорђа Петровића (криминалистички роман о нафтном бизнису) и “Убиство на сунчаном брегу” (који је у стилу Агате Кристи написала Новосађанка Нада Гузина). У издању “Дерете” појавиће се “Плес по ужареном песку” Петра Зеца.
“Седам језивих дана” Младена Вуруне је роман у седам прича у распону између узбудљивих крими заплета и моћне урбане фантастике. Издавач је “Архипелаг” на чијем штанду ће се наћи и “И да се мора запале” Јелене Банковић, о жени разапетој између Београда и Чикага, између љубави и празнине.
У “Парку Логовској” Дана Тодоровић (“Геопоетика”) на трагу Булгакова и Пушкина спаја хумор и мрак људске душе, док Дејан Тиаго Станковић у “Есторилу” говори о португалском хотелу на ободу Лисабона као стецишту политике, новца, емиграције и шпијунаже.
“Опет сам те сањао” Љиљане Шарац о Проклетој Јерини и “Крв у леду” Марије Микетић о краљици Наталији Обреновић објавио је “Евро” као и ”Кроз прстохват цимета” Александре Михаиловић и “Откривања”Сање Богетић.





Животи писаца и владара | Култура | Novosti.rs

ФИЛМ И ПОЕЗИЈА

Стиже руска уметничка револуција

ДЕЛА једног од најузбудљивијих периода у уметности 20. века први пут ће на једној великој, ретроспективној изложби имати "сусрет изблиза" са нашом публиком. Поставка "Руска авангарда у Београду", са 117 радова око 50 познатих уметника који су обележили ову епоху, биће отворена у Музеју историје Југославије, 19. новембра. 
Радови чувених аутора, попут Василија Кандинског, Александра Родченка, Ивана Кљуна, Александра Архипенка, Александра Веснина и Љубов Попове, стижу из чак пет институција: Руског државног архива књижевности и уметности, Државног Ростов-јарославског архитектонско-уметничког музеја, Ивановског обласног уметничког музеја, Јарославског уметничког музеја и Државног историјско-архитектонског, уметничког и пејзажног музеја "Царицино".
Изложбу која нам долази поводом обележавања стогодишњице настанка "Црног квадрата", ремек-дела водећег уметника руске авангарде Казимира Маљевича, које је представљало својеврсну револуцију у уметности, осмислиле су кустоскиње Ана Пакхомова и Фаина Балакховска. Како као дело од непроцењиве вредности, оригинал "Црног квадрата" не напушта Русију, а пред нашом публиком наћи ће се један чајник који је дизајнирао Маљевич.
Избор дела чини преглед руске авангарде, која није представља само јединствени уметнички правац, већ је дала један широк оквир за уметничке, литерарне и позоришне експерименте током прве трећине прошлог века. Овај радикални покрет, који је у једном времену слављен, у другом потпуно оспорен и забрањен, данас представља изузетно раздобље у историји уметности.
Изложба "Руска авангарда у Београду" представиће културно-историјски феномен - настајање покрета у коме су ствараоци у уметности видели замену за религију и пут ка промени друштва. Увођење геометризације у ликовни израз уместо фигуралности представљало је одраз модернизације претежно руралног руског друштва и снажну веру у радничку револуцију, прогрес и индустријализацију.
Поставка ће обухватити скоро све правце руске авангарде: конструктивизам, супрематизам, футуризам и функционализам и то кроз слике, цртеже, илустрације за књиге, скице костима за позориште и филм, порцелан са пропагандним порукама, архитектонске слике.

ИЗ МИЦИЋЕВЕ ОСТАВШТИНЕ 
ПОСТАВКА изложбе биће употпуњена са 11 дела из уметничке оставштине Љубомира Мицића коју баштини Народни музеј у Београду. Радови Архипенка, Кандинског, Лисицког и Козинцове - Еренбург била су саставни део Прве Зенитове међународне изложбе нове уметности коју је Мицић организовао 1924. године у нашем главном граду.

ФИЛМ И ПОЕЗИЈА
ВЕЛИКИ допринос руска авангарда дала је кинематографији и поезији. Зато изложба укључује и скице костима и сценографије за филм "Аелита: Краљица Марса", Александре Екстер, као и графичке илустрације костима и сценографије за представе славног режисера Сергеја Ејзенштајна, који је највише допринео развоју филмске монтаже у светској кинематографији. Део поставке са графичким радовима ће укључити илустрације за књиге "оца руског футуризма", уметника Давида Бурљука, као и радове Наталије Гончарове, Олге Розанове, Велимира Хлебникова и Алексеја Кручена.



Стиже руска уметничка револуција | Култура | Novosti.rs