УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 28. фебруар 2015.

КРАТКЕ (прозе, сећања, искуства) / Стојан Богдановић

У издању Народне библиотеке „Његош“ , из Књажевца, управо се појавио још један бисер завичајне књижевности, збирка прича „Кратке“, у којој се проф. др Стојан Богдановић, прави песник, представља и као велемајстор кратке прозне форме.... видети више 


* * * 
БЕОГРАДСКИ СЕЉАЦИ

Некако у пролеће пред рат, Друштво српско-јеврејског
пријатељства, уз сагласност Владе Србије, организовало је по-
сету Србији двадесетак градоначелника израелских градова. У
израелској делегацији било је и неколико људи из њихових ки-
буца. Неколико председника српских општина јавило се на по-
зив др Кларе Мандић, председнице Друштва српско-јеврејског
пријатељства. Међу њима је био и Чича. Пријавио се да прими и
угости некога из израелске делегације. Састанак је био угово-
рен код Милошевог конака у Београду. Чичи је запао градона-
челник Кохав Јаира, господин пуковник Давид Рош. Занимљив,
преплануо омањи човек. Образован. Говори неколико језика.
Брзомислећи, а опет одмерен. Писмо, захвалницу, по повратку
у Израел, написао је Чичи на српском. Но, да не дужим. После
неколико дана, Чичу поново зове др Мандић. Е то је била једна
изузетно способна жена. Пријатна и одличан организатор. О
њеној лепоти ћу вам причати неком другом згодом. Зове она
Чичу. Каже да има троицу Ираелаца из неких кибуца. Наши
сељаци и не знају шта је то кибуц.
Они би волели да виде неко српско село, каже докторка и
наставља: „Дајте ми, Чича, идеју где да их пошаљемо“.
Чича јој одговара: „Па, докторка, у Србији су све сељаци. Где
год их пошаљете ту ће им

После тридесет и пет година!





БЕСМИСЛЕНО је да је било потребно 35 година "судијања" за нешто што је одмах јасно сваком студенту прве године књижевности.
Књижевник и преводилац Милан Комненић је у четвртак за "Новости" овим речима одреаговао на одлуку Апелационог суда да после три и по деценије одбаци тужбу против њега и издавачког предузећа "Просвета", коју је због "неовлашћеног мењања превода" Маркесовог романа "Јесен патријарха" поднела, као коаутор, преводилац Надежда Поповић. Овим је стављена тачка на маратонски спор, незапамћен у нашој културној јавности, а тужитељки, чији је захтев био да се забрани продаја и растурање књиге, наложено је да Комненићу надокнади судске трошкове у износу од 85.509 динара.
- Читав овај процес био је противан мојим осећањима и уверењима - каже Комненић, напомињући да му коначна одлука суда није донела нимало сатисфакције, већ се, насупрот, после свега осећа депримирано и тужно. - Од почетка сам тврдио да је тужба бесмислена, како са становишта књижевности, тако и здравог разума, а све је личило на неки кафкијански процес, који ће остати крајње непријатно забележен у историји наше културе.
Наглашавајући да се свих ових година уздржавао да јавно коментарише рад судских органа и сам процес, наш саговорник се пита да ли је заиста вредело да се утроши толико времена и државног новца око доказивања ауторства једног књижевног превода. Према његовом мишљењу могуће је и да се све толико одужило јер су код нас ауторска права прилично занемарена.
- Није моје да се мешам у рад суда, али мислим да је у ширем контексту ово маратонско суђење показало колико је у нашем друштву рђаво стање у коме се налазе култура и уметност. Спор који ће по свом трајању вероватно ући и у историју правосуђа мене је често подсећао на неку неуспелу представу театра апсурда - закључује Комненић.

ОСПОРЕНА НАГРАДА
ЖИРИ награде "Др Милош Ђурић", на чијем челу је био професор Радивој Констатиновић, Комненићу је доделио ово најугледније преводилачко признање управо за "Јесен патријарха". Због покренутог судског спора и награда му је тада била оспорена.


Спор због превода књиге завршен после 35 година! | Култура | Novosti.rs