НАШИ романсијери и даље успешно држе корак са страним, о чему сведоче завидни тиражи и поновљена издања њихових дела, као и нови наслови. 
Премијеру на светковини књиге имаће и Радован Бели Марковић са романом “Путникова циглана”, у издању Српске књижевне задруге, који је рецензент др Радивоје Микић оценио као виртуозно-језичку приповедачку грађевину.
Четири године после објављивања романа “Велики рат”, за који је добио и НИН-ову и награду “Меша Селимовић”, Александар Гаталица представља се новим романом “Соната за лошег човека”. Поред овог, “Вулкан” је објавио и “Роман у сликама” Гордане Куић и “На погрешној страни реке” Милоша Латиновића.
На штанду “Агоре” пажњу ће свакако привући La sans pareille Милисава Савића, са поднасловом “Љубавни роман с додацима”, “И ноћ се увукла у његово срце” Ђорђа Писарева написан у постмодернистичком маниру и “Изложба” Миодрага Кајтеза, који је познат читаоцима по претходном роману “Порно вежбе”.
РЕПУБЛИКА ЋОПИЋВек од рођења Бранка Ћопића, Вуле Журић је на себи својствен начин обележио романом “Република Ћопић” дајући духoвну биoгрaфиjу вeликoг писцa, oживeвши њeгoвe свeтoвe и снoвe. “Службени гласник” објавио је и MА BELLE Маје Херман Секулић о живoту Mejбл Груjић. У плавом Колу СКЗ објављена је изабрана проза Бранимира Шћепановића “Оно друго време”, са опсежном студијом Мила Ломпара.
Из продукције “Лагуне” издвајају се “Кућа сећања и заборава” Филипа Давида, овенчан НИН-овом наградом, “Иследник” Драгана Великића, до сада најличнија исповест овог писца, “Исусови мемоари” Вука Драшковића, “Осама” Владимира Кецмановића, прича о ратовима деведесетих. Овај издавач објавио је и “Анђео атентата” Светислава Басаре, “Кишне псе” Дејана Стојиљковића, “Ноћ када су дошли сватови” Јелене Бачић Алимпић и “Рајска врата” Љубице Арсић.
“Глобосино Александрија” објавила је нови роман Љиљане Хабјановић Ђуровић. “Гора преображења” је књига о Светом Сави која нас подсећа како су Немањићи стварали српску државу. Гордана Ћирјанић у новом роману “Седам живота принцезе Смиље”, објављеном у “Вукотић медији” пише о необичној жени која је освојила срце краља Петра Другог Карађорђевића.
Рајко Лукач се у кући “Албатрос плус” јавља са романом “Звоно над међама”. На штанду овог издавача наћи ће се и “Белин троугао” Милене Вукоје Стаменковић, веома питка љубавна прича о судбини три жене, историјско-политички роман “Последњи Цицеронови дани” Бојана Драшковића у коме је славни римски говорник у улози романескног јунака.
СРПСКА ВЕРЗИЈА OРВЕЛАИЗ пера два проверена писца фантастике долазе нове књиге у издању “Порталибриса”. Александар Тешић у “2084.” даје српску верзију Орвелове приче водећи читаоце у Протекторат Србију и Београд на води. Шерлок Холмс, Абрахам ван Хелсинг, Филијас Фог, археолог Хауард Картел, Џон Толкинг и њихови сарадници актери су динамичне приче “Тајна старе воденице” Милоша Петковића... Реду “Порталибрисових” писаца фантастике придружује се Душан Булић са романом “Црни храст” који је митолошку авантуру сместио у градски простор.
“Чигоја” је објавила “Слепи споменик” Драгог Бугарчића о филозофији нове паланке и “Монтрелске црне ноћи” Зорана Беарца, роман повратка Дорћолу, смеху и сузама, а “Прометеј” “Запис судбине” Ђорђа Петровића (криминалистички роман о нафтном бизнису) и “Убиство на сунчаном брегу” (који је у стилу Агате Кристи написала Новосађанка Нада Гузина). У издању “Дерете” појавиће се “Плес по ужареном песку” Петра Зеца.
“Седам језивих дана” Младена Вуруне је роман у седам прича у распону између узбудљивих крими заплета и моћне урбане фантастике. Издавач је “Архипелаг” на чијем штанду ће се наћи и “И да се мора запале” Јелене Банковић, о жени разапетој између Београда и Чикага, између љубави и празнине.
У “Парку Логовској” Дана Тодоровић (“Геопоетика”) на трагу Булгакова и Пушкина спаја хумор и мрак људске душе, док Дејан Тиаго Станковић у “Есторилу” говори о португалском хотелу на ободу Лисабона као стецишту политике, новца, емиграције и шпијунаже.
“Опет сам те сањао” Љиљане Шарац о Проклетој Јерини и “Крв у леду” Марије Микетић о краљици Наталији Обреновић објавио је “Евро” као и ”Кроз прстохват цимета” Александре Михаиловић и “Откривања”Сање Богетић.