ДЕЛА једног од најузбудљивијих периода у уметности 20. века први пут ће на једној великој, ретроспективној изложби имати "сусрет изблиза" са нашом публиком. Поставка "Руска авангарда у Београду", са 117 радова око 50 познатих уметника који су обележили ову епоху, биће отворена у Музеју историје Југославије, 19. новембра. 
Радови чувених аутора, попут Василија Кандинског, Александра Родченка, Ивана Кљуна, Александра Архипенка, Александра Веснина и Љубов Попове, стижу из чак пет институција: Руског државног архива књижевности и уметности, Државног Ростов-јарославског архитектонско-уметничког музеја, Ивановског обласног уметничког музеја, Јарославског уметничког музеја и Државног историјско-архитектонског, уметничког и пејзажног музеја "Царицино".
Изложбу која нам долази поводом обележавања стогодишњице настанка "Црног квадрата", ремек-дела водећег уметника руске авангарде Казимира Маљевича, које је представљало својеврсну револуцију у уметности, осмислиле су кустоскиње Ана Пакхомова и Фаина Балакховска. Како као дело од непроцењиве вредности, оригинал "Црног квадрата" не напушта Русију, а пред нашом публиком наћи ће се један чајник који је дизајнирао Маљевич.
Избор дела чини преглед руске авангарде, која није представља само јединствени уметнички правац, већ је дала један широк оквир за уметничке, литерарне и позоришне експерименте током прве трећине прошлог века. Овај радикални покрет, који је у једном времену слављен, у другом потпуно оспорен и забрањен, данас представља изузетно раздобље у историји уметности.
Изложба "Руска авангарда у Београду" представиће културно-историјски феномен - настајање покрета у коме су ствараоци у уметности видели замену за религију и пут ка промени друштва. Увођење геометризације у ликовни израз уместо фигуралности представљало је одраз модернизације претежно руралног руског друштва и снажну веру у радничку револуцију, прогрес и индустријализацију.
Поставка ће обухватити скоро све правце руске авангарде: конструктивизам, супрематизам, футуризам и функционализам и то кроз слике, цртеже, илустрације за књиге, скице костима за позориште и филм, порцелан са пропагандним порукама, архитектонске слике.

ИЗ МИЦИЋЕВЕ ОСТАВШТИНЕ 
ПОСТАВКА изложбе биће употпуњена са 11 дела из уметничке оставштине Љубомира Мицића коју баштини Народни музеј у Београду. Радови Архипенка, Кандинског, Лисицког и Козинцове - Еренбург била су саставни део Прве Зенитове међународне изложбе нове уметности коју је Мицић организовао 1924. године у нашем главном граду.

ФИЛМ И ПОЕЗИЈА
ВЕЛИКИ допринос руска авангарда дала је кинематографији и поезији. Зато изложба укључује и скице костима и сценографије за филм "Аелита: Краљица Марса", Александре Екстер, као и графичке илустрације костима и сценографије за представе славног режисера Сергеја Ејзенштајна, који је највише допринео развоју филмске монтаже у светској кинематографији. Део поставке са графичким радовима ће укључити илустрације за књиге "оца руског футуризма", уметника Давида Бурљука, као и радове Наталије Гончарове, Олге Розанове, Велимира Хлебникова и Алексеја Кручена.