УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 28. фебруар 2015.

КРАТКЕ (прозе, сећања, искуства) / Стојан Богдановић

У издању Народне библиотеке „Његош“ , из Књажевца, управо се појавио још један бисер завичајне књижевности, збирка прича „Кратке“, у којој се проф. др Стојан Богдановић, прави песник, представља и као велемајстор кратке прозне форме.... видети више 


* * * 
БЕОГРАДСКИ СЕЉАЦИ

Некако у пролеће пред рат, Друштво српско-јеврејског
пријатељства, уз сагласност Владе Србије, организовало је по-
сету Србији двадесетак градоначелника израелских градова. У
израелској делегацији било је и неколико људи из њихових ки-
буца. Неколико председника српских општина јавило се на по-
зив др Кларе Мандић, председнице Друштва српско-јеврејског
пријатељства. Међу њима је био и Чича. Пријавио се да прими и
угости некога из израелске делегације. Састанак је био угово-
рен код Милошевог конака у Београду. Чичи је запао градона-
челник Кохав Јаира, господин пуковник Давид Рош. Занимљив,
преплануо омањи човек. Образован. Говори неколико језика.
Брзомислећи, а опет одмерен. Писмо, захвалницу, по повратку
у Израел, написао је Чичи на српском. Но, да не дужим. После
неколико дана, Чичу поново зове др Мандић. Е то је била једна
изузетно способна жена. Пријатна и одличан организатор. О
њеној лепоти ћу вам причати неком другом згодом. Зове она
Чичу. Каже да има троицу Ираелаца из неких кибуца. Наши
сељаци и не знају шта је то кибуц.
Они би волели да виде неко српско село, каже докторка и
наставља: „Дајте ми, Чича, идеју где да их пошаљемо“.
Чича јој одговара: „Па, докторка, у Србији су све сељаци. Где
год их пошаљете ту ће им
бити добро.“ А докторка ће њему:
„Имате право, Чича. Остаће у Београду.“


 ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ ВЕСЕЛИНА ИЛИЋА

7 „Бдење“

У Сврљигу је 7. 12. 2012. године одржана пригодна свеча-
ност. Додељене су награде „Гордана Тодоровић“, представљене
су књиге едиције „Бдење“ и нови, 34. број часописа „Бдење“. Ча-
сопис „Бдење“, као и неке од књига поменуте едиције, органи-
затори су делили посетиоцима манифестације на самом улазу
у Културни центар, где се одржавала ова свечаност. Госте је на
улазу дочекивао директор Културног центра. Улазећи у салу,
држао сам у рукама часопис који још нисам отварао, а дирек-
тор ми је пожелео добродошлицу и додао: „Нећемо сада да се
свађамо, оставимо свађу за кафану.“ Нисам знао о чему је реч,
шта је директор хтео да ми каже. Насмејао сам се, прихватио
његову причу као шалу и кренуо да нађем место у сали где бих
могао да седнем. Пошто сам се сместио, почео сам да прели-
ставам „Бдење“, тражећи мој текст под насловом „Прилози за
биографију Веселина Илића“, који се састојао од пет кратких
прича. Текст је иначе прихваћен на састанку редакције, који је
одржан средином новембра у канцеларији директора Г. Томе
састанку присуствовала су оба одговорна уредника, Радослав
Вучковић и Обрен Ристић, и чланови уредништва Зоран Гав-
риловић, Мирослав Тодоровић и др Стојан Богдановић. На моје
велико запрепашћење, из текста су избачене две последње
приче у којима се говори о одузимању часова покојном профе-
сору др Веселину Илићу и о његовој смрти непосредно после
тога. Утом се појављује уредник Вучковић и каже ми: „Нисам ја
крив, ја сам штампару предао цео текст. Али знаш, директоро-
ва жена тамо ради у Нишу, а М. Р. Јовановић ми је рекао, све је
тачно оно што си написао.“
Дакле, све је тачно, све што сам написао, и то је био главни
и једини разлог да се ове две приче избаце, како би се истина
о одузимању часова професору Илићу и о дешавањима која су
претходила његовој смрти сакрила. Уредник Обрен Ристић ми
је током вечере рекао да сада имамо о чему да расправљамо,
што овом приликом и чиним. Приликом испраћаја из рестора-
на, директор се само смешкао рекавши: „Морао сам, а обаве-
стио сам оба уредника и они су се сложили. Обрен ми је казао:
Стојан је добар човек, неће се љутити.“ Што покушавају да са-
крију прљавштину уместо да је почисте, што те огавне ствари
раде неки политиканти, не могу рећи да ми то не смета. На-
против, смета ми, али сам на њихове ујдурме некако навикао,
али шта у тим прљавим работама траже песници, е, то ми није
јасно, а вероватно ми неће ни бити јасно, бар не ускоро. Прав-
нички гледано, прикривање је кривично дело, али овде је реч
о правди, а не о праву, у питању је категоријална разлика. Могу
само сада мирне душе да закључим да сам био у праву што сам
оно све написао, зато што је истина и зато што је професор Ве-
селин Илић то заслужио.
Када је било речи о одузимању часова, онда се поставило
питање ко ће држати све те часове до краја школске године.
Тај је проблем решен тако што се јавила, добровољно, др Г. Д.,
са тврдњом и уверавањем надлежних – па ја могу све то да
предајем. У способност колегинице не сумњам, али овде је спо-
мињем да би читаоцима било јасно зашто је њен супруг, иначе
директор Културног центра у Сврљигу, звао штампарију да се
мој текст о Веселину Илићу поткуси.
    = извор:  (одломак из истоимене прозе, стр.  29-30 )


Стојан Богдановић
КРАТКЕ
Прво издање, 2015.
Главни и одговорни уредник
Владана Стојадиновић
Уредници
Владана Стојадиновић
Слађана Јеремић
Љиљана Павловић
Издавач
Народна библиотека „Његош“, Књажевац
www.biblio-knjazevac.org
За издавача
Владана Стојадиновић
Ликовно-технички уредник
Александар Цветковић
На корицама
Драгослав Живковић, Месечина, уље на платну, 2014
Фотографија аутора: Мирко Станимировић
Штампа
Службени гласник, Београд
Тираж
300

ISBN 978-86-87537-57-6

Нема коментара: