УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 19. јануар 2014.

ВИДЕО: Мајке истеривала ђавола из деце, двоје убила, двоје повређено! - Правда


Две жене ухапшене су у Гемантауну под сумњом да су двоје деце убиле, а двоје повредиле, вршећи над њима ритуал егзорцизма.
majka iz pakla printskrin ВИДЕО: Мајке истеривала ђавола из деце, двоје убила, двоје повређено!
Монфиса Дениз Сенфорд (21) и мајка деце Закијева Латрид Ејвери (28), оптужене су за два убиства и два покушаја убиства, а полиција је саопштила да су њих две из деце наводно истеривале ђавола.
До масакра је дошло у ноћи између четвртка и петка, а полиција се по позиву комшија појавила на месту несреће где је затекла стравичан крвави призор.
Норел (1) и Зијана Харис (2) пронађени су мртви са више убодних рана, док су друго двоје деце, Тања (5) и Мартело (8), заједно са ухапшеном Сенфорд, са повредама превезени у болницу.
Сенфорд је ухапшена одмах по отпуштању из болнице, а колико је познато, она није у сродству са породицом. Полиција још испитује околности овог случаја.
  Videti video> http://youtu.be/TaqYc0far3M 




ВИДЕО: Мајке истеривала ђавола из деце, двоје убила, двоје повређено! - Правда

среда, 08. јануар 2014.

Austrijski istoričari negiraju tvrdnje iz Beograda

 BEČ - Austrijski istoričari negiraju tvrdnje iz Beograda prema kojima su postojali planovi za početak Prvog svetskog rata 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji.
"Pismo nije ništa značajno", reagovao je jedan od poznatijih austrijskih eksperata na temu Prvog svetskog rata Manfrid Rauhenštajner, povodom pisma koji je u Andrićgradu predstavljen pre par dana od strane direktora Arhive Srbije Miroslava Perišića.
To pismo je bečki vojni guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru finansija Austrougarske monarhije Leonu Bilinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je sada predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajućih krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.
Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu "Večernja pošta" u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić.
"Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata", rekao je Perišić.
Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.
Bečki dnevnik "Kronen cajtung" ukazuje da je Perišić predstavio novinarima samo prevod pisma. Prema bečkom listu prevod je suprotnost onoga što Srbija namerava da njime dokaže.
U pismu bečki vojni guverner govori o "neizbežnom ratu za par godina" i da "Srbija nikada ne može biti napravljena pouzdanim prijateljem", zato što će "se zemlja u svakom budućem ratu otvoreno i odlučno boriti na strani preostalih neprijatelja", navodi list.
Istovremeno, ukazuje "Kronen cajtung", u pismu Poćorek predlaže da "se Srbija mora učiniti bezopasnom time što bi monarhija sa ovom zemljom sklopila najmanje jedan trgovinski, carinski i vojni sporazum".


.Austrijski istoričari negiraju tvrdnje iz Beograda | Društvo | Novosti.rs

Beskućnik od 110 godina

 MADA upravo obeležava 110. rođendan, Muzej grada Beograda ostaje beskućnik. Vojna zgrada u Resavskoj koja mu je namenjena ostaje i dalje nedosanjan dom. Nešto više od 130.000 eksponata od preistorije do savremene umetnosti mahom je u depoima na 13 gradskih lokacija - uglavnom u nekim prostorijama koje nisu pravljene za depoe.
Jubilej je obeležen izložbom posvećenoj arhitekti Konstantinu Jovanoviću. Ali bogata arhivska građa - njegovi dnevnici i memoari, pisani na nemačkom u vreme Prvog svetskog rata, tek se iščitavaju i biće objavljeni iduće godine. Ali to je tek deo bogatih "rudnika" kulture koji se ovde čuvaju...
- Kada bi Muzej bio u prilici da ima stalnu postavku, na svetlost dana bi izašle brojne dragocenosti koje trenutno ne možemo da prikažemo. Ako je reč o umetnosti druge polovine 20. veka - imamo fantastičan legat "Jugoeksporta" koji čami u depou. Tu se kriju neka od najreprezentativnijih dela savremene umetnosti - kaže, za "Novosti", Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.
Savremena umetnost i deo arheološkog materijala smešten je od pre sedam godina u depoe Univerzitetske biblioteke. I to je privremeno rešenje. Problem depoa je hronična bolest koja bi bila "izlečena" ako bi zgrada u Resavskoj bila obnovljena i prilagođena nameni.
URNA I URNA sa pepelom velikog srpskog slikara realiste Paje Jovanovića bila je jedan od predmeta koji se čuvao u depoima Muzeja grada sve do 1970, kada je položena u Aleju velikana.
Centralni institut za konzervaciju je uradio studiju koja pokazuje kako bi se mogao prerasporediti prostor. Tu bi se mogli "sakupiti" svi depoi Muzeja i prvi put u istoriji muzeologije kod nas - tu bi se mogao napraviti centralni depo gde bi artefakti bili svrstani po vrstama materijala, a ne po zbirkama.
Najsavremeniji depo Muzeja grada Beograda je zapravo komora sa idealnim uslovima za čuvanje papira - starih grafika i mapa, kao i unikatnih knjiga. Kustos Vladimir Tomić pokazuje "Beogradsko četverojevanđelje", prvu knjigu štampanu u Beogradu u srpsko-slovenskoj redakciji staroslovenskog jezika 1552. U depou - specijalnoj komori, čuva se i zbirka od više od 800 gravira na temu Beograda, Srbije i srednje Evrope. To je jedna od najvećih u regionu i obuhvata period od renesanse do kraja 19. veka.
MAPA Jedna od raritetnih mapa koju Muzej čuva je takozvani Gump-Veningov plan Beograda iz 1688, koji je sastavljen iz devet delova i obuhvata Beograd i okolinu. To je jedan od najbolje urađenih planova Beograda i njegove opsade, urađen u vreme Rimskog carstva. Autor je inženjerijski oficir, te je plan neverovatno precizan.
Više od 10.380 predmeta čini preistorijsku zbirku. Sve to, naravno, nađeno je na području Beograda i staro je 8.000 godina! Po policama, upakovani u celofane, ogromni zemljani lonci iz starijeg gvozdenog doba, urne, različite posude. Izuzetno značajan nalaz je i keramički kantaros iz trećeg veka pre nove ere, srebrni pojas tipa "mramorac".
- Jedinstven nalaz, raritet u svetskim razmerama, koji se ovde čuva i na kom bi pozavideo svaki svetski muzej je zlatna dijadema iz 2000. pre nove ere - ističe Bisenija Petrović, kustos koji brine o preistorijskom materijalu Muzeja. - Postoje još samo tri takve u svetu, ali one su bakarne a beogradska je jedina - zlatna!
U depou antičke zbirke čuva se materijal rimskog Singidunuma od prvog do sredine petog veka. Sakupljeno je više od 5.500 predmeta, a jedan od najznačajnijih je, po rečima Slavice Krunić, kustoskinje za antičku zbirku, bista, portret rimskog imperatora Makrina: njegov jedini sačuvani portret u bronzi.
Pored mnogih keramičkih nalaza i rimskog stakla, zbirka je veoma bogata zlatnim rimskim nakitom koji je dobro zabravljen u sefovima Muzeja i nije dostupan ni najavljenim gostima sem ako se ne radi o ekspertima. To je unikatni i raritetni nakit čak i kada je liven iz istih kalupa jer su rimski zlatari ručno dorađivali nakit, dodavali ukrase i ugrađivali poludrago kamenje. Muzej je posebno ponosan i na svoju zbirku od više od 1.000 fibula. Kratka promenada po nekim od depoa Muzeja grada Beograda namernika ostavlja bez daha jer radi se o više nego uzbudljivoj "šetnji" kroz osam milenijuma istorije i kulture jednog grada na hridi iznad ušća Save u Dunav, o kojoj svedoči prvorazredni arheološki i umetnički materijal.

Muzej grada Beograda: Beskućnik od 110 godina | Kultura | Novosti.rs