УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 08. јануар 2014.

Beskućnik od 110 godina

 MADA upravo obeležava 110. rođendan, Muzej grada Beograda ostaje beskućnik. Vojna zgrada u Resavskoj koja mu je namenjena ostaje i dalje nedosanjan dom. Nešto više od 130.000 eksponata od preistorije do savremene umetnosti mahom je u depoima na 13 gradskih lokacija - uglavnom u nekim prostorijama koje nisu pravljene za depoe.
Jubilej je obeležen izložbom posvećenoj arhitekti Konstantinu Jovanoviću. Ali bogata arhivska građa - njegovi dnevnici i memoari, pisani na nemačkom u vreme Prvog svetskog rata, tek se iščitavaju i biće objavljeni iduće godine. Ali to je tek deo bogatih "rudnika" kulture koji se ovde čuvaju...
- Kada bi Muzej bio u prilici da ima stalnu postavku, na svetlost dana bi izašle brojne dragocenosti koje trenutno ne možemo da prikažemo. Ako je reč o umetnosti druge polovine 20. veka - imamo fantastičan legat "Jugoeksporta" koji čami u depou. Tu se kriju neka od najreprezentativnijih dela savremene umetnosti - kaže, za "Novosti", Danica Jovović Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.
Savremena umetnost i deo arheološkog materijala smešten je od pre sedam godina u depoe Univerzitetske biblioteke. I to je privremeno rešenje. Problem depoa je hronična bolest koja bi bila "izlečena" ako bi zgrada u Resavskoj bila obnovljena i prilagođena nameni.
URNA I URNA sa pepelom velikog srpskog slikara realiste Paje Jovanovića bila je jedan od predmeta koji se čuvao u depoima Muzeja grada sve do 1970, kada je položena u Aleju velikana.
Centralni institut za konzervaciju je uradio studiju koja pokazuje kako bi se mogao prerasporediti prostor. Tu bi se mogli "sakupiti" svi depoi Muzeja i prvi put u istoriji muzeologije kod nas - tu bi se mogao napraviti centralni depo gde bi artefakti bili svrstani po vrstama materijala, a ne po zbirkama.
Najsavremeniji depo Muzeja grada Beograda je zapravo komora sa idealnim uslovima za čuvanje papira - starih grafika i mapa, kao i unikatnih knjiga. Kustos Vladimir Tomić pokazuje "Beogradsko četverojevanđelje", prvu knjigu štampanu u Beogradu u srpsko-slovenskoj redakciji staroslovenskog jezika 1552. U depou - specijalnoj komori, čuva se i zbirka od više od 800 gravira na temu Beograda, Srbije i srednje Evrope. To je jedna od najvećih u regionu i obuhvata period od renesanse do kraja 19. veka.
MAPA Jedna od raritetnih mapa koju Muzej čuva je takozvani Gump-Veningov plan Beograda iz 1688, koji je sastavljen iz devet delova i obuhvata Beograd i okolinu. To je jedan od najbolje urađenih planova Beograda i njegove opsade, urađen u vreme Rimskog carstva. Autor je inženjerijski oficir, te je plan neverovatno precizan.
Više od 10.380 predmeta čini preistorijsku zbirku. Sve to, naravno, nađeno je na području Beograda i staro je 8.000 godina! Po policama, upakovani u celofane, ogromni zemljani lonci iz starijeg gvozdenog doba, urne, različite posude. Izuzetno značajan nalaz je i keramički kantaros iz trećeg veka pre nove ere, srebrni pojas tipa "mramorac".
- Jedinstven nalaz, raritet u svetskim razmerama, koji se ovde čuva i na kom bi pozavideo svaki svetski muzej je zlatna dijadema iz 2000. pre nove ere - ističe Bisenija Petrović, kustos koji brine o preistorijskom materijalu Muzeja. - Postoje još samo tri takve u svetu, ali one su bakarne a beogradska je jedina - zlatna!
U depou antičke zbirke čuva se materijal rimskog Singidunuma od prvog do sredine petog veka. Sakupljeno je više od 5.500 predmeta, a jedan od najznačajnijih je, po rečima Slavice Krunić, kustoskinje za antičku zbirku, bista, portret rimskog imperatora Makrina: njegov jedini sačuvani portret u bronzi.
Pored mnogih keramičkih nalaza i rimskog stakla, zbirka je veoma bogata zlatnim rimskim nakitom koji je dobro zabravljen u sefovima Muzeja i nije dostupan ni najavljenim gostima sem ako se ne radi o ekspertima. To je unikatni i raritetni nakit čak i kada je liven iz istih kalupa jer su rimski zlatari ručno dorađivali nakit, dodavali ukrase i ugrađivali poludrago kamenje. Muzej je posebno ponosan i na svoju zbirku od više od 1.000 fibula. Kratka promenada po nekim od depoa Muzeja grada Beograda namernika ostavlja bez daha jer radi se o više nego uzbudljivoj "šetnji" kroz osam milenijuma istorije i kulture jednog grada na hridi iznad ušća Save u Dunav, o kojoj svedoči prvorazredni arheološki i umetnički materijal.

Muzej grada Beograda: Beskućnik od 110 godina | Kultura | Novosti.rs

Нема коментара: