УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 18. март 2009.

BASIC TOMAŠEVIĆ / Osvrt (1)


Evo kako je bilo:
Počeo sam da pišem pesme
da bih ih potom, te rane plodove bez soka i žila,
sve precrtao. Fajront je došao pre večeri.
Potom sam se zalepio za
Helderlina i Hajdegera i proveo nad njima
dugih deset godina, pokušavajući da nadem
u pesmi biće,
dno izvora, nevidljivo unutra u masivu bisera.
Sa strane, dok sam čitao Roberta Bartona,
pridružio mi se Borhes.
Utuvio sam da književnost može da bude
inventivno ponavljanje, kopanje po terenima
„sablasnih ostataka jedne napukle prošlosti"
koju su drugi odavno zaposeli.
Polet prema alhemiji reči,
„koja bi pre ili kasnije mogla biti
pristupačna svakom smislu",
sa bukom morskih školjki,
nasukao me je na arhipelag
sa glavom na ostrvu Rembo,
sa udovima u zatonu Malarme,
sa duhom na atolu Celan.
Ubrzo mi se smučila ta samoća,
devičanski „čudni plač suviška",
pa se vratih u gradove
prazne transcendencije.
Priđoh univerzitetima zauvek ugaslih misli.
Trebalo je danima hodati obodom uranaka
koji se bacaju u jezik i iskustvo,
vadeći radosti koje dolažahu
iznenada iznutra,
terajući dalje do ulica koje su
bile besplatni pokloni.
U jednom suterenu živeo je Bodrijar,
u nekoj kapiji
ležao je Beket,
u jednoj izbi na jednoj aveniji
dok je čekao da umre

pizdeo je Bukovski.
Društvo je bilo mešovitih strasti

ali istovetne besciljnosti.

Gradili su na deponijama,

na grobljima,

otkrivali simulakrume

čekali na Godoa koji,

osim kao siguran kovčeg,

nikad neće stići.

Mogao sam se pridružiti

tim gigantima nove uzaludnosti,

ali morao sam da spasim sebe,

da konačno otvorim nenapisanu svesku

da ispišem konačne Lakane,

konačne zavete,

da postavim konačne klopke

koje čekaju ljubav

koja spoznaje

smisao
poslednjeg dana,

melanholiju i slast

zadnjeg tereta.


PLODOVI POHODA
(CONQUISTADOR)


Vrata su bila razvaljena
kandilo na stolu gorelo
ušetah tamo gde je bilo
veče
gde pre večeri nije bilo dana
ugasih kandilo
legoh
nije bilo više istorije
nalozi više neće stizati
svet je osvojen
ostatak budućnosti
živeću na golom hlebu
samoća me neće brinuti
biće lepo
,,u tim danima bez konja"
izbegavati ljude
države
političare
zveri.
Medu ovim razvaljenim vratima
„tamna sreća je dobra"
i ljudi to ne moraju
da shvate.


Boško Tomašević : Plodovi pohoda : conquistador

Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2008. - 203 str.; 21‚cm. -

(Biblioteka ALFA. Poezija, 2008). - Tiraž 500. - Beleška o piscu : str. 197.



Negde odmah posle Sajma knjiga 2008. godine neko od prijatelja i dobronamernih ljudi poklonio mi je knjigu pesama B. Tomaševića, sa željom da je pročitam i predložim u izbor za književnu nagradu Drvo života, koju Zavetine dodeljuju kad se u Srbiji podele sve moguće i nemoguće književne nagrade od mesnih zajednica do... tzv. velikih nametačkih književnih nagrada, po ukusu naših književnih parohija. Knjigu sam kasnije pročitao, iako se opirala, može li se reći "opirala"? Svakako, reč je o knjizi koja označava prelom, dobar i bolan prelom koji je sazreo u samom pesniku, i objavio se pesmama, izvanrednim, mnogo boljim od svega onoga što se tokom minule godine nametalo kao vrsna poezija vrsnih meštra... Knjigu sam ponovo i ponovo čitao. A onda je stigla još jedna Tomaševićeva knjiga, koju ovim rečima preporučuju recenzenti : «BoskoTomaševic je svakako izuzetna pojava srpskog pesništva. Nigde ne vidimo toliki napor da se filozofsko mišljenje učini samim telom pesničkog jezika. Napor koji podrazumeva rizike u približavanju promenljivog pesničkog jezika i izmenljivog filozofskog. Gde je tačka susreta ta dva diskursa, tačćka ulaženja i sjedinjavanja, poricanja i potvrđivanja jednog u drugom i istovremenog koegzistiranja jednog sa drugim, jednog sa istim ili jednog u svojim mnoštve nim likovima da bi se govorilo jezikom bira, samom egzistencijom, postojanjem, opstankom. Smisao ovog poduhvata je da se siđe do govora bića, do arhiva jednog života kao prebivajuće širine koja sve skupljajući sebe otvara. Izmedu eks-tremizma jednog Malarmea, Hajdegera, arheologije znanja jednog Fukoa, Deride, Lakana, Kangijema... do samorazumevanja kroz posredujuću napetost jezika koji svedoči i izlaže u mnogosmernim kretanjima od počela do prekoračenja tišine i nemosti, pronalaženja sebe u likovima trajanja i znanja arhiva. Pesnički projekat Boška Tomaševića svakako neće naići na dopadanje opskurnih i nadobudnih današnjih profesora knji-ževnosti, ali će imati razumevanje slobodnih duhova čije je znanje izvan trivijalnih žurnalističkih lekcija o glavnim tokovima srpskog pesnistva», (klapna na knjizi pesama B. Tomašević ARHROLOGIJA PRAGA:Fukoova zaostavština: poema arheologija, Adresa, Novi Sad, 2008, 75 str. ; recenzenti Jovan Zivlak, Dragan Jovanović Danilov). Zivlak ili Danilov? Zivlak je i ranije objavljivao povremeno knjige Tomaševića. Palo mi je u oči sledeće, obe ove knjige imaju na kraju Belešku o piscu, koja je istovetna. U čemu je stvar? Ko je tu belešku sročio - urednici, ili Tomašević?

Tomašević, pre, nego njegovi urednici. O urednicima, i kao izdavačima, i kao pesnicima, ili funkcionerima, imam svoje mišljenje. Zivlaka sam izostavio iz konačnog izdanja antologije "Nesebičan muzej", pa sam dobio po prstima sasvim zasluženo, i kad se priznavao književni staž, i kad se žiriralo za neke od (mojih) knjiga, - ali, nisam zlopamtilo. No to i nije važno. U slučaju Tomaševića, učinili su dobru stvar, time što su obelodanili dve Tomaševićeve knjige 2008. godine. Ima i drugi dokaz, da je Tomašević sastavljač beleške o sebi, a do toga dokaza sam došao pretražujući po internetu, pokušavajući da proniknem, između ostaloga, i to: zašto je ovaj pesnik prećutkivan, neomiljen u srpskom književnom miljeu, iz koga je i potekao? Zbog oštrih i analitičkih književnih kritika i žaoka ušućenih na račun vladajuće srpske birokratske književne žabokrečine?


PREĆUTKIVANJE

Ako ste kritičar
i ukoliko ste se već
odlučili za tako lagodan poziv
dizanja i spuštanja roletni
po sobama po kojima sipi
pakao i čistina
moj pakao i čistina
pisanje i opklada
znoj i nemoguće
treba mnogo
zverstva
i
podlosti
u sebi nositi
da se
prećuti
par dobrih knjiga
onih i onih i onih
po kojima sipi
i sipila je
čistina
i
pisanje
danas
juče
sutra
.


Na ovoj internet adresi http://home.drenik.net/milnesh/o_bosku_tomasevicu.htm objavljeno je sledeće o Tomaševiću: BIO-BIBLIORGAFSKA BELEŠKA . / Književni teoretičar i pisac, rođen u Bečeju 1947, poslednjih godina živi i stvara u Nansiju, Frajburgu, Beču, Berlinu, Erlangenu i Insbruku, objavljujući knjige i tekstove u brojnim svetskim univerzitetskim centrima. Član je Evropske Akademije nauka, umetnosti i književnosti, Njujorške Akademije nauka, Društva pisaca Francuske, član francuskog PEN centra, saradnik Međunarodnog Instituta za geo­poetička istraživanja (Pariz), Društva za empirijska izučavanja književnosti, kao i međunarodne asocijacije književnih kritičara.

Objavljena je i selektivna bibliografija : Važniji radovi:
BITNO PESNIŠTVO (1988)
KARTEZIJANSKI ROMAN (1989)
IZ ISKUSTVA BITKA I PEVANJA: Nacrt za jednu ontologiju pesništva (1990)
SAMORAZORNE TEORIJE (1994)
BESKONAČNA ZAMENA. Fundamentalna ontologija kao teorija poezije (1997)
POEZIJA I MIŠLJENJE (1998)
ZAKASNELI IZVEŠTAJ JEDNOJ AKADEMIJI (2000)
Pored radova iz književne teorije i nauke o književnosti piše i poeziju. Knjige pesama:
KARTEZIJANSKI PROLAZ (1989)
ČUVAR VREMENA (1990)
CELAN-ETUDES I DRUGE PESME (1991)
VIDELO ŽIŽKA (1992)
PONAVLJANJE I RAZLIKA (1992)
COOL MEMORIES (1994)
UGARCI (1994)
PREDEO S VITGENŠTAJNOM I DRUGE RUŠEVINE (1995)
PREISPITIVANJE IZVORA (1995)
PLAN POVRATKA (1996)
DRUGA ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI (izabrane pesme, 1997)
RAZGOVOR O HAJDEBERGU (1998)
SEZONA BEZ GOSPODA (1998)
ČISTINA I PRISUTNOST (2000)


Većina njegovih pesničkih knjiga objavljena je izvan srpskih kulturnih centara (Nansi, Getingen, Beč, Birmingen, Troaja, Štutgart).
Knjige i radovi prevođeni su mu na francuski, nemački, flamanski i lužički jezik. Živi kao slobodan pisac u Bečeju, Insbruku, Erlangenu, Štutgartu, Beču...

Kad uporedite ovu bibliografiju Važnijih Tomaševićevih radova sa Beleškom objavljenom o piscu u obe spomenute njegove knjige pesama, videćete razliku. Ali, ako uporedite sve ovo sa podacima iz elektronskog kataloga Narodne biblioteke Srbije (izbacuje o Tomaševiću 140 pogodaka, ali ta cifra nije konačna, jer elektronska baza NBS nije uvek ažurirana, ni potpun parametar iz više razloga), videćete da tu ima nešto, što traži objašnjenje, barem za onoga ko nije poznavalac opusa Tomaševića. Pesnik se potrudio da beleškama o sebi zbuni svoje eventualne nepoznate čitaoce...

Pa ipak, Tomašević je dao indirektno objašnjenje u jednom svojoj napomeni od pre desetak i više godina.

" BELEŠKA UZ BIBLIOGRAFIJU. - Naše razumevanje korišćenja bibliografije u jednoj knjizi govori nam između ostalog da bibliografiju valja shvatiti kao žanr književnosti, te da je stoga tako treba i čitati: kao svaki drugi tekst književnosti. Ona postoji kako bi uputila na nova čitanja pod okriljem temelja onog rasporeda koga je predložio autor bibliografije. Bibliografija valja da bude čitana da bi mogla biti primenjena, obezbeđujući nova čitanja. U takvom kontekstu razumevanja uloge bibliografije u našoj knjizi nije bilo neophodno prihvatiti uobičajeno raspoređivanje bibliografskog materijala po abecednom, odnosno azbučnom redu. Takav red uništava sjaj bibliografije kao teksta koga valja čitati te čitanjem, znanjem i umećem produžavati. Bibliografija je štivo sa beskonačno mnogo citatnih umnožavanja originala. Ako je original prvi deo bibliografije, bibliografija je prvi deo originala. Međutekstovna nadovezivanja čine izvestan kategorijalni semiotički krug koga tekst u celini svih svojih relacija obavlja u sklopu pripadne teme o kojoj je u glavnom tekstu reč. Nije nemoguće zamisliti čitaoca na pustom ostrvu sa bibliografijom od nekoliko hiljada jedinica koje bi zamenile stranice romana Don Kihot ili, zašto ne, i samu Bibliju. Bibliograija upućuje na želju da tekstovi budu pročitani i korišćeni za stvaranje novih tekstova. Ona je riznica na rubu predložene strukture glavnoga Teksta. Ostavimo, dakle, bibliografije u neredu koji je, ipak, avaj, nekakav red, i čitajmo ih, poštujući ih kao Tekst.
Ovom bibliografijom predajemo čitaocu u ruke deo o jednoj temi koja nas je u knjizi Beskonačna zamena veoma interesovala.
B. T.
Nansi, februara 1995. "

Dakle, ovo pesnikovo razjašnjenje, kad je reč o našoj dilemi zbog čega autor u dvema svojim poslednjim pesničkim knjigama, preštampava istu belešku o sebi, može biti od pomoći. Tomašević insistira i priželjkuje novo čitanje svog pesništva, a vreme je za to došlo, kao i vreme za prevrednovanje...


(M. L.)


Нема коментара: