Прво издање Антологије ОПАЛОГ ЛИШЋА било је објављено, својевремено, као интернет издање на Вебу Заветина, и оно више није доступно.Ово, друго, издање на слици, објављено је крајем 2006. године, као дигитално, на ЦД Вечити чудесни коренови, у оквиру Сабраних радова М. Лукића, као 11 књига. Оно има обим 432 стр.Ћир.
У ово друго, тзв. сачувано издање, укључено је све оно што је Лукић искључио из своје антологије Несебичан музеј, као и из Антологије ФЕНИКС.
Као антологичар и критичар, Лукић је и оно што је искључивао из две своје антологије, није сасвим одбацивао, уверен да су у српској култури и с к љ у ч и в а њ а, одбацивања и игнорисања давала погубне исходе. Чињеница је да у српској култури и књижевности нема- нема - како је Лукић уочио и то јавно истакао - ваљанијих, релевантних, отрежњујућих, реалистичких студија о српској култури 20. века. Лукић је на ту околност указивао, не само у својим романима, чланцима по часописима, у предговорима својим антологијама, поводом оцена појединих песничких опуса, већ и у књигама својих есеја Уметност маховине, Канал ФИЛТРА I, Рушење дућана лажи, а посебно у часописима Трећа Србија, Уметност махагонија, и др.
Негде у Архиву у оснивања (додатак антологији НМ, 4. изд.), Лукић је записао следеће и то подвукао:"У српској култури и књижњвности има много средњака и средњаштва - никада не треба подцењивати њихове предности...Социјализам је искварио неколико генерација; многи су помрли не схвативши ту једноставну и страшну истину...Лицемерје и бескрупулозност су ужасне ствари; почивају на стубовима двехиљадугодишње културе лажи...Књижевна критика је огрезла у свему томе.Политика је огрезла у томе, јер је болесна од свога недостатка храбрости..."
Лукић је давао аргументацију, коју су тешко прихватали и песници и критика, па и обични читаоци... У суштини, Лукић се одважно одлучио на стваралачки потез који ствара данас много непријатеља, али сутра неће бити тако.
Антологија ОПАЛОГ ЛИШЋА представља оно отпало у Лукићевом избору...
0 коментара:
Постави коментар