Пре неколико часова, таман када смо завршили вечеру, нестала струја!Старији син је отишао у своју собу, изнервиран слабим интерентом; млађи је попио свој лек и брзо заспао. Ја сам подстицао ватру, ложио у мраку. А онда сам пожелео, да попијем кафу са млеком, и пошто се ватра разгорела, припалио сам свећу, донео ближе шпорету све што треба за кување, нашао мобилни, активирао батеријску лампу да бих могао да видим кад вода проври. И то је одједном постала идила;19. век на селу! Уз помоћ батеријске лампе скувао кафу.Пренео на свој радни сто - кафу, бележницу, свећу; и ево пишем спрам свеће... ко зна кад ће доћи струја...
Писао сам док сам пио кафу, а онда се уз угрејани цреп завукао под јорган; баш ме брига кад ће доћи струја! изгледа да је неки озбољнији квар? Хаварија? Подигао ролетне; мрак црн као смола у паклу; брр. Киша почела...Брзо сам заспао... Кућа је била испуњена мраком и тишином... Не знам колико сам дуго заспавао? Можда око два часа? Пробудио ме Бата, еј, има ли код вас струје? Је ли стигла? - видео је поруку коју си ми послао тек сада...
Воцап. ... Дуге су зимске ноћи...